Zdravo svima. Ime mi je Saška. Imam12 godina.
Nešto najviše što volim na svetu je ballet, ali ne bilo kakav, nego klasičan.
Možda zvuči smešno ali to nije nimalo lako.
Idem u prvi razred osnovne baletske škole.
Krenula sam prošle godine.
1. Deo- ''Prijateljice''
*Bilo je to jednog dana kada sam dobila pozivnicu od moje drugarice (koja živi dve kuće od mene) da dođem na njen rođendan. Ona je takođe ide u baletsku školu, upisala se godinu dana pre mene, ali ja sam mnogo bolja od nje. Nju nastavnica uopšte ne primećuje i iz aviona se vidi da je kao drvo- široka i okrugla.*
Ja: Mama idem ja na rođendan vidimo se. *ulazim u kuću i penjem se uz stepenice do njene sobe*
Ona: E ćao. * Tu je bila još jedan njena drugarica Mia koja ide na džez ballet, malo smo pričali i onda je došla Anja, koju već poznajem, Milica, koju ne poznajem. Malo smo pričale a onda je došla na red priča o š*cenzurisano* patikama.*
Mia: Ajde stanite vas dve da vidimo koja bolje stoji na š*cenzurisano* ( Ja i ''Ona'')
Jao pa vidi koliki Mila (''ona'') ima list veći od tebe.
Ja: Pa njene *cenzurisano* su slomljene kao ništa.
Mia: Jao naš kako me to zanima.
*Bilo je još mnogo priče o tome*
Ja: Zato mene nastavnica hvali , a nju uopšte.
Ona: Nemoj da lupaš! * A svaki dan bi mi se žalila da je nsatvnica ne hvali uopšte*
Mia: Jao ma šta ti kao tebe nastavnica hvali. Aj ćuti tu. Mila je mnogo profesionalnija od tebe. (Zato što se ona hvalila svojim nastupom na sceni koji je trajao 5 minuta ili manje)
Ja: Ma ona mi je profesionalna, svaki dan mi se žali kako je nastavnica ne hvali
Ona: E aj ćutiš malo, znaš!
* Mada sve one su godinu dana mlađe od mene, još par puta smo čuli ono ''Jao ma znaš kako me to zanima!''. Onda je došlo vrem,e za biskop. Kako mi se smučila ova k*čka nije mi padalo napamet da delim kokice sa njom, pa sam delila sa Anjom. Ne znam ni zašto sam krenula u biskop, jer sam već gledala film. Stigli smo u bioskop, na jedno pola projekcije shvatila sam da iz kutije za kokice curi so. Glupače su me svaki čas pitale šta će biti. Evo šta je bilo posle projekcije:*
Ja: Meni i Anji je curila so iz kutije za kokice.
Mia: Ma ja i Mial smo malo tu nešto namestila *keserala se onako odvratno, a ona zajedno sa njom*
Ja: Znači vi ste namestile da nam curi so iz kutije za kokice.
Mia: Me ne too.
*Otišla sam kući i sve sam ispričala mami*
Mama: Ja ne znam zašto se nisi pokupila i otišla kući.*
Ja: Pa kako samo da prošetam kući.
Mama: Ma trebala so odmah da odeš da kežš da te boli glava, a bioskop, bioskop, ti reci da si gledala taj film, što i jesi. Ma to su glupače one najjadnije.
Ja: Govorile su mi i kako ne znam špagu , a ona se samo izvlačila, a istina je da mi se svaki dan žali. ''Jao Romana (naša nastavnica) neće nikoga da pohvali, ja se stisnem i sve lepo uradim, a ona tako. Ona ne vidi kada se neko trudi.*
Moram da vam kažem još i ovom:
Na upisu u baletsku školu moja mama se srela sa nastavnicom gimnastike, jer su one prijateljice mnogo godina. To mi je bio još jedan plus..
2. Deo- Dan u baletskoj.
*Čekali smo u svlačionici da nas Nastavnica pozove za početak časa*
Ja: Želim ponovo koncerrt! (Baletske škole koji je bio pre nekoliko dana u Narodnom pozorišt, na velikoj sceni)
Danica: Ma da i probe subotom ujutru! Pa tebi je svejedno ti nisi bila na pola proba!
Ja: Nisam bila na par proba pa šta.
Danica: a daa. Ti si bila umoorna, a mi svi nismoo.
Ja: Šta tebe briga što sam ja izostala sa proba.
Danica: Pa ti si o tome počela da pričaš.
Minja *Inače gospođica koja nema ni metar visine i pravi se mnogo važna jer joj je mama balerina i traži od svakog telefon da igra igrice*
Pa da Aleksandra ti si na pola proba izostala a onda se žališ kako nsii dobila veću ulogu. A što se ti stalno prenemažeš na času? * Inače ja sam kao mala imala astmu i danas je imam, i kada je dan težam mene jako boli glava, a kada se ne osećam dobro meni trne vrat, i ne ustručavam se da to kažem nastavnici*
Ja: Ne prenemažem se!
Minja: Pa tebe stalno nešto boli, umorna si, ili ti se ne radi! I mene nekad boli glava pa neću da kažem
Ja: Pa šta ja da ti radim *I ove su sve mlađe godinu dana od mene!*
''Ona'': A što se ti ne ispišeš? To bi tebi bilo odlično.
Ja: Što da tebe nastavnica malo hvali?
Ona: Neeee! Nego zato što je ovo tebi tako naporno.
Ja: E pa da i ti ideš u moj razred ti bi se odmah ispisala! Ali ja neću
Ona: Ne bih...
Onda je nastavnica došla po nas u učionicu. Imala am takvu vatru i sebi i pokazala sam im ko je glavni. Taliko sam se natezala, da su mi ikočili mišići na listu koje možda nisam ni imala, bila sam crvena i jedva sam dolazila do daha. Nastavnica me je nalavno hvalila. Ali, ona nas hvali tako što nam kaže npr: ''Dobro Aleksandra'' ili ''Tako ivana''
*Eto vidite, takav je meni bio skoro svaki dan tamo, ali ja ne odustajem!*
Jedan dan smo čekali na pauzi između baleta i gimnastike. Na času (koji je bio pre toga) je nastavnica govorila jednoj Evici kako treba da pruži prste itd.
Evica: E ajde pruži list *bile je samo ona ja i jš jedan zorana*
Ja: Evo *pružim list*
Evica: Ti uopšte nemaš list mi imaš samo jaku žilu kod zgloba, a list i to to nemaš uopšte.
*Završili smo sa gimnastikom sutradan sam posle časa prišla nastavnici (vrata su tek posle par minuta bila zatvorena).
Ja: Nastavnice, da li je istina da ja uopšte nemam list?
Nastavnica: Imaš aleksandra, kako nemaš, ko ti je to rekao?!
Ja: Rekla mi je Evica juče za vreme pauze da pružim list i onda mi je rekla da ga uopšte nemam.
Nastavnica: Ma šta je Evica neki stručnjak?! Jel ona to možda studirala medicinu. * Ecvica inače jako puno priča, poznaje sve iz drugog razreda jer joj drugarica iz škole ide u drugi razz*
Ja: Pa ne znam..
Nastavnica: Aleksandra nemoj ti da se brineš, reci joj da ni ona ne brine o tvom listu, šta ti njoj imaš da pružaš list?! Aleksandra ako bude još toga odmah mi reci, nemoj slučajno da ćutiš!
Ja: Pa nastavnice mene svi ovde zadirkiju još od početka školske godine a bilo je i pre neki dan govorenje da sam izostala sa pola proba *ispričala sam sve*
Nastavnica: Aleksandra trebala si odmah da mi kađeš , znaš ti kada smo mi krenuli u školu. Sledeći put nemoj da ćutiš, uredu? Ajde idemo.
*Silazim u svlačionicu*
Evica: E šta te pitala.
Ja: Ništa, zašto bih ti rekla.
Evica: Ajde reci
Ja: Ma zašto bih ti rekla, štta te briga.
Evica: Pitala si je kakv imaš list jeli? (Čula je nešto ali pošto je gluva nije dobro čula)
Ja: Idi gledaj svoje posla.
Evica: Ma nemoj ti ćeš da mi kažeš...
Ja: *ignorišem*
Neka iz drugog razreda: Šta je bilo??
Evica: Sad ću da ti kažemm *Išaputala joj je neke gluposti, a ja sam samo ignorisala, izašla iz baletske i uputila se kući. Došla sam kući i rekla sam mami šta sam imala, a ona je samo rekla:
Mama: neka si tako uradila, i reci ako te neko bude još dirao, reci Romani ali možda nisi trebala nikoga da imenuješ.
Kraj 2. dela
Nešto najviše što volim na svetu je ballet, ali ne bilo kakav, nego klasičan.
Možda zvuči smešno ali to nije nimalo lako.
Idem u prvi razred osnovne baletske škole.
Krenula sam prošle godine.
1. Deo- ''Prijateljice''
*Bilo je to jednog dana kada sam dobila pozivnicu od moje drugarice (koja živi dve kuće od mene) da dođem na njen rođendan. Ona je takođe ide u baletsku školu, upisala se godinu dana pre mene, ali ja sam mnogo bolja od nje. Nju nastavnica uopšte ne primećuje i iz aviona se vidi da je kao drvo- široka i okrugla.*
Ja: Mama idem ja na rođendan vidimo se. *ulazim u kuću i penjem se uz stepenice do njene sobe*
Ona: E ćao. * Tu je bila još jedan njena drugarica Mia koja ide na džez ballet, malo smo pričali i onda je došla Anja, koju već poznajem, Milica, koju ne poznajem. Malo smo pričale a onda je došla na red priča o š*cenzurisano* patikama.*
Mia: Ajde stanite vas dve da vidimo koja bolje stoji na š*cenzurisano* ( Ja i ''Ona'')
Jao pa vidi koliki Mila (''ona'') ima list veći od tebe.
Ja: Pa njene *cenzurisano* su slomljene kao ništa.
Mia: Jao naš kako me to zanima.
*Bilo je još mnogo priče o tome*
Ja: Zato mene nastavnica hvali , a nju uopšte.
Ona: Nemoj da lupaš! * A svaki dan bi mi se žalila da je nsatvnica ne hvali uopšte*
Mia: Jao ma šta ti kao tebe nastavnica hvali. Aj ćuti tu. Mila je mnogo profesionalnija od tebe. (Zato što se ona hvalila svojim nastupom na sceni koji je trajao 5 minuta ili manje)
Ja: Ma ona mi je profesionalna, svaki dan mi se žali kako je nastavnica ne hvali
Ona: E aj ćutiš malo, znaš!
* Mada sve one su godinu dana mlađe od mene, još par puta smo čuli ono ''Jao ma znaš kako me to zanima!''. Onda je došlo vrem,e za biskop. Kako mi se smučila ova k*čka nije mi padalo napamet da delim kokice sa njom, pa sam delila sa Anjom. Ne znam ni zašto sam krenula u biskop, jer sam već gledala film. Stigli smo u bioskop, na jedno pola projekcije shvatila sam da iz kutije za kokice curi so. Glupače su me svaki čas pitale šta će biti. Evo šta je bilo posle projekcije:*
Ja: Meni i Anji je curila so iz kutije za kokice.
Mia: Ma ja i Mial smo malo tu nešto namestila *keserala se onako odvratno, a ona zajedno sa njom*
Ja: Znači vi ste namestile da nam curi so iz kutije za kokice.
Mia: Me ne too.
*Otišla sam kući i sve sam ispričala mami*
Mama: Ja ne znam zašto se nisi pokupila i otišla kući.*
Ja: Pa kako samo da prošetam kući.
Mama: Ma trebala so odmah da odeš da kežš da te boli glava, a bioskop, bioskop, ti reci da si gledala taj film, što i jesi. Ma to su glupače one najjadnije.
Ja: Govorile su mi i kako ne znam špagu , a ona se samo izvlačila, a istina je da mi se svaki dan žali. ''Jao Romana (naša nastavnica) neće nikoga da pohvali, ja se stisnem i sve lepo uradim, a ona tako. Ona ne vidi kada se neko trudi.*
Moram da vam kažem još i ovom:
Na upisu u baletsku školu moja mama se srela sa nastavnicom gimnastike, jer su one prijateljice mnogo godina. To mi je bio još jedan plus..
2. Deo- Dan u baletskoj.
*Čekali smo u svlačionici da nas Nastavnica pozove za početak časa*
Ja: Želim ponovo koncerrt! (Baletske škole koji je bio pre nekoliko dana u Narodnom pozorišt, na velikoj sceni)
Danica: Ma da i probe subotom ujutru! Pa tebi je svejedno ti nisi bila na pola proba!
Ja: Nisam bila na par proba pa šta.
Danica: a daa. Ti si bila umoorna, a mi svi nismoo.
Ja: Šta tebe briga što sam ja izostala sa proba.
Danica: Pa ti si o tome počela da pričaš.
Minja *Inače gospođica koja nema ni metar visine i pravi se mnogo važna jer joj je mama balerina i traži od svakog telefon da igra igrice*
Pa da Aleksandra ti si na pola proba izostala a onda se žališ kako nsii dobila veću ulogu. A što se ti stalno prenemažeš na času? * Inače ja sam kao mala imala astmu i danas je imam, i kada je dan težam mene jako boli glava, a kada se ne osećam dobro meni trne vrat, i ne ustručavam se da to kažem nastavnici*
Ja: Ne prenemažem se!
Minja: Pa tebe stalno nešto boli, umorna si, ili ti se ne radi! I mene nekad boli glava pa neću da kažem
Ja: Pa šta ja da ti radim *I ove su sve mlađe godinu dana od mene!*
''Ona'': A što se ti ne ispišeš? To bi tebi bilo odlično.
Ja: Što da tebe nastavnica malo hvali?
Ona: Neeee! Nego zato što je ovo tebi tako naporno.
Ja: E pa da i ti ideš u moj razred ti bi se odmah ispisala! Ali ja neću
Ona: Ne bih...
Onda je nastavnica došla po nas u učionicu. Imala am takvu vatru i sebi i pokazala sam im ko je glavni. Taliko sam se natezala, da su mi ikočili mišići na listu koje možda nisam ni imala, bila sam crvena i jedva sam dolazila do daha. Nastavnica me je nalavno hvalila. Ali, ona nas hvali tako što nam kaže npr: ''Dobro Aleksandra'' ili ''Tako ivana''
*Eto vidite, takav je meni bio skoro svaki dan tamo, ali ja ne odustajem!*
Jedan dan smo čekali na pauzi između baleta i gimnastike. Na času (koji je bio pre toga) je nastavnica govorila jednoj Evici kako treba da pruži prste itd.
Evica: E ajde pruži list *bile je samo ona ja i jš jedan zorana*
Ja: Evo *pružim list*
Evica: Ti uopšte nemaš list mi imaš samo jaku žilu kod zgloba, a list i to to nemaš uopšte.
*Završili smo sa gimnastikom sutradan sam posle časa prišla nastavnici (vrata su tek posle par minuta bila zatvorena).
Ja: Nastavnice, da li je istina da ja uopšte nemam list?
Nastavnica: Imaš aleksandra, kako nemaš, ko ti je to rekao?!
Ja: Rekla mi je Evica juče za vreme pauze da pružim list i onda mi je rekla da ga uopšte nemam.
Nastavnica: Ma šta je Evica neki stručnjak?! Jel ona to možda studirala medicinu. * Ecvica inače jako puno priča, poznaje sve iz drugog razreda jer joj drugarica iz škole ide u drugi razz*
Ja: Pa ne znam..
Nastavnica: Aleksandra nemoj ti da se brineš, reci joj da ni ona ne brine o tvom listu, šta ti njoj imaš da pružaš list?! Aleksandra ako bude još toga odmah mi reci, nemoj slučajno da ćutiš!
Ja: Pa nastavnice mene svi ovde zadirkiju još od početka školske godine a bilo je i pre neki dan govorenje da sam izostala sa pola proba *ispričala sam sve*
Nastavnica: Aleksandra trebala si odmah da mi kađeš , znaš ti kada smo mi krenuli u školu. Sledeći put nemoj da ćutiš, uredu? Ajde idemo.
*Silazim u svlačionicu*
Evica: E šta te pitala.
Ja: Ništa, zašto bih ti rekla.
Evica: Ajde reci
Ja: Ma zašto bih ti rekla, štta te briga.
Evica: Pitala si je kakv imaš list jeli? (Čula je nešto ali pošto je gluva nije dobro čula)
Ja: Idi gledaj svoje posla.
Evica: Ma nemoj ti ćeš da mi kažeš...
Ja: *ignorišem*
Neka iz drugog razreda: Šta je bilo??
Evica: Sad ću da ti kažemm *Išaputala joj je neke gluposti, a ja sam samo ignorisala, izašla iz baletske i uputila se kući. Došla sam kući i rekla sam mami šta sam imala, a ona je samo rekla:
Mama: neka si tako uradila, i reci ako te neko bude još dirao, reci Romani ali možda nisi trebala nikoga da imenuješ.
Kraj 2. dela